https://www.worldwildlife.org/
 – zaštita ugroženih vrsta
https://www.greenpeace.org/aotearoa/
 – borba protiv zagađenja
https://www.rainforest-alliance.org/
 – očuvanje šuma i biodiverziteta

https://www.ecoschools.global/
 – školske ekološke inicijative

https://www.oplanetise.com/
-Institut za održivi razvoj i zaštitu životne sredine u Srbiji  

Gigantske pande su zvanično smanjile stepen ugroženosti sa endangered (ugroženo) na vulnerable (ranjivo) na Crvenoj listi IUCN-a, što pokazuje da očuvanje vrsta može biti uspešno kada se sprovode pravi programi.

https://www.wwfca.org/en/panda_no_longer_endangered/

Na konferenciji IUCN 2025, zelene morske kornjače su proglašene vrstom koja više nije na listi „endangered“, zahvaljujući decenijama zaštitnih mera, čuvanju mesta za gnežđenje i očuvanju staništa.

https://people.com/green-sea-turtles-no-longer-endangered-global-population-bounces-back-11837657 

 

Ozonska rupa nad Antarktikom 2025. bila je među najmanjim u poslednjih nekoliko decenija, što pokazuje da međunarodni sporazumi za zaštitu ozona daju rezultate, a ozonski omotač se postepeno vraća.

više pročitajte ovde:https://ozone.unep.org/2025-antarctic-ozone-hole-among-smallest-decades?

Nema „rupe“ u tradicionalnom smislu – ona se postepeno smanjuje, a 2025. je bila peta najmanja od kada se meri od 1992. godine.

https://science.nasa.gov/earth/nasa-noaa-rank-2025-ozone-hole-as-5th-smallest-since-1992/ 

 

Prekomerna upotreba plastike
Plastika je svuda oko nas – od kesa, flaša, ambalaže do jednokratnih pribora za jelo. Kada se odlaže u prirodu, završava u rekama, morima i šumama. Ribe, ptice i druge životinje često je pojedu, što može biti kobno po njih. Svakodnevna upotreba plastike doprinosi gomilanju otpada i zagađenju ekosistema.

Bacanje otpada na pogrešna mesta
Često smeće bacamo bilo gde, misleći da „nije veliki problem“. Međutim, otpad koji završi van kontejnera završava u prirodi – na ulicama, u rekama i šumama. Ovo ne utiče samo na izgled okoline, već i na biljke i životinje koje naseljavaju te prostore.

Preterana potrošnja vode
Mnogi ljudi ne obraćaju pažnju koliko vode troše. Ostavljanje slavine da curi dok peremo zube ili suđe, duže tuširanje ili nepotrebno punjenje kade može zvučati malo, ali kada milijarde ljudi rade isto, potrošnja postaje ogromna. Industrijska i tehnološka potrošnja vode dodatno opterećuje prirodu.

Korišćenje automobila za kratke udaljenosti
Automobili i motori zagađuju vazduh i doprinose klimatskim promenama. Čak i kratke vožnje autom mogu imati negativan uticaj ako se rade često. Emisija ugljen-dioksida doprinosi globalnom zagrevanju i topljenju ledenih površina.

Neodgovorno korišćenje električne energije i interneta
Svaki elektronski uređaj troši energiju, pa čak i sam internet ima svoj „ekološki otisak“. Serveri i data centri koriste ogromne količine struje i često čistu vodu za hlađenje. Kada ne isključujemo uređaje ili trošimo više energije nego što je potrebno, doprinosimo zagađenju i potrošnji prirodnih resursa.

Možete pogledati video na temu globalnog zagrevanja ovde: https://www.youtube.com/watch?v=G4H1N_yXBiA&list=PLL4ByIaW73wgSuZyfdxJUnhhOjDanFteu   

Svaka osoba može da učini nešto za očuvanje prirode. Male promene u našem svakodnevnom životu mogu napraviti veliku razliku. Evo nekoliko primera:

1. Štednja vode i energije

   • Ne ostavljaj vodu da curi dok pereš zube ili suđe.

   • Gasiti svetlo i uređaje kad nisu potrebni.

2. Manje plastike, više reciklaže

   • Koristi platnene kese umesto plastičnih.

   • Recikliraj papir, plastiku i metal kad god je moguće.

3. Pametna upotreba tehnologije

   • Digitalni svet troši resurse – kada ne koristiš kompjuter ili telefon, isključi ih.

   • Smanji slanje nepotrebnih velikih fajlova i emailova.

   • Smanji upotrebu veštačke inteligencije – ako je jednostavna pretraga, pretraživači poput Google-a i Firefox-a prikazuju gotovo iste rezultate, ali troše mnogo manje čiste vode za piće.

4. Sadnja drveća i zaštita biljaka

   • Drveće upija ugljen-dioksid i stvara kiseonik. Biljni svet je jedini izvor kiseonika, i ako ga uništavamo, uništavamo i sebe. 

   • Šume su dom mnogim životinjama i čuvaju vodene resurse.

5. Podizanje svesti i obrazovanje

   • Pričaj sa prijateljima i porodicom o važnosti zaštite prirode.

   • Uči o ugroženim vrstama i širi znanje.

   • Ako si u mogućnosti, prijavi se za volontiranje. Uz pomaganje prirodi, upoznaćeš nove ljude i stvoriti mnogo lepih uspomena. 

Ako svi zajedno primenimo ove male promene, možemo smanjiti štetne posledice po prirodu. Čuvanje planete je odgovornost svakog od nas – i to počinje upravo sada.

 

Priroda je naš dom i bez nje ne možemo da živimo. Sve što koristimo – vazduh, vodu, hranu, energiju – dolazi iz prirode. Međutim, ljudske aktivnosti značajno ugrožavaju životnu sredinu.

Na primer, prekomerno korišćenje vode u industriji i domovima stvara problem. Da li ste znali da data centri (mesta gde se čuvaju serveri i informacije na internetu) koriste ogromne količine čiste vode za hlađenje svojih sistema? To znači da čak i internet, dok ga koristimo, troši resurse prirode.

Još jedan veliki problem je globalno zagrevanje. Ljudi koriste fosilna goriva, seku šume i zagađuju vazduh. Kao posledica, prosečne temperature na planeti rastu. Led na Antarktiku i Grenlandu se topi, što podiže nivo mora i ugrožava život mnogih životinja i ljudi.

Mnoge vrste su danas ugrožene ili na ivici izumiranja. Na primer, polarni medvedi gube staništa zbog topljenja leda, dok šumske životinje pate od krčenja šuma i zagađenja. Ribe i vodeni organizmi stradaju zbog plastičnog otpada u morima.

Ako želimo da živimo u zdravoj sredini i da buduće generacije uživaju u planeti, moramo delovati odmah. Često zaboravimo i ponašamo se kao da nismo deo prirode, a mi smo najviše doprineli uništenju planete i ugroženosti prirode.